Kardiologija

2273006

Korišćenjem moderne opreme prikupljaju se podaci koji omogućuju pouzdanu dijagnozu i adekvatnu terapiju. Primenjuju se savremena dostignuća u lečenju svih bolesti srca i krvnih sudova kod pacijenata svih starosnih dobi.

 

U širokom spektru dijagnostičkih postupaka koriste se i ultrazvučni aparati najnovije generacije, koji pouzdano prikazuju čitavu strukturu srca i njegove funkcije.

 

Sve preglede u našoj poliklinici možete uraditi za jedan dan.

 

Poliklinika za svoje pacijente obezbeđuje:

 

  • EKG
  • EHOKARDIOGRAFIJA-UZ SRCA
  • TEST FIZIČKOG OPTEREĆENJA –ERGOTEST
  • STRES EHOKARDIOGRAFSKI TEST
  • HOLTER EKG 24H I 48H
  • HOLTER KRVNOG PRITISKA
  • DOPLER KAROTIDNIH ARTERIJA
2273006

Korišćenjem moderne opreme prikupljaju se podaci koji omogućuju pouzdanu dijagnozu i adekvatnu terapiju. Primenjuju se savremena dostignuća u lečenju svih bolesti srca i krvnih sudova kod pacijenata svih starosnih dobi.

 

U širokom spektru dijagnostičkih postupaka koriste se i ultrazvučni aparati najnovije generacije, koji pouzdano prikazuju čitavu strukturu srca i njegove funkcije.

 

Sve preglede u našoj poliklinici možete uraditi za jedan dan.

 

Poliklinika za svoje pacijente obezbeđuje:

 

  • EKG
  • EHOKARDIOGRAFIJA-UZ SRCA
  • TEST FIZIČKOG OPTEREĆENJA –ERGOTEST
  • STRES EHOKARDIOGRAFSKI TEST
  • HOLTER EKG 24H I 48H
  • HOLTER KRVNOG PRITISKA
  • DOPLER KAROTIDNIH ARTERIJA

Bolesti srca i krvnih sudova su najčešće bolesti današnjice i glavni su uzročnik smrti širom sveta. I dok je ranije najugroženija grupa ljudi bila između 50. i 60. godine života, danas najčešće oboleva stanovništvo od 40. do 50. godine.

 

Bolesti srca sve više pogađaju mlađu populaciju i kako bi se izbegle iznenadne ,,naprasne’’ smrti potrebno je podići zdravstvenu svest u smislu svrsishodnosti posete kardiologu.

 

 

Kada se treba javiti kardiologu?

 

Kardiološki pregled se preporučuje kako ljudima sa tegobama od strane kardiovaskularnog sistema, tako i mladim ljudima koji se bave sportovima, kako rekreativnog tako i takmičarskog tipa, naročito kada se izlažu intenzivnim fizičkim naporima i treninzima.

 

Tegobe koje se najčešće javljaju i zbog kojih je potrebno obaviti pregled kako bi se postavila pravovremena i tačna dijagnoza su:

 

  • bol u grudima
  • gušenje, stezanje u grudima
  • lupanje, preskakanje srca
  • povišen krvni pritisak
  • glavobolja, vrtoglavica
  • otoci potkolenica
  • zamor, opšta slabost

 

 

Da li je potrebna priprema za kardiološki pregled?

 

Za pregled kod kardiologa nije potrebna nikakva priprema niti se koriste neki invazivni instrumenti. Pregled je bezbolan. Uobičajeno se koriste stetoskop, tenziometar i EKG aparat. 

 

 

Kardiološki pregled

 

Dolazak kod kardiologa podrazumeva razgovor sa pacijentom, uzima se porodična anamneza tj. opterećenosti bolestima srca, detektuju se faktori rizika kao što je prekomerna težina, povišen krvni pritisak, fizička neaktivnost, povišen nivo šećera i masnoća u krvi, stres, pušenje

 

Na osnovu lične i porodične anamneze, pregleda i urađenog EKG-a predlaže se, ukoliko je to potrebno, dopunska dijagnostička procedura: 

 

  • ehokardiografija (ultrazvuk srca)
  • holter EKG
  • holter krvnog pritiska
  • test fizičkog opterećenja 
  • dopler karotidnih arterija vrata

 

Promena načina života  osnova je za smanjenje rizika od nastanka srčanih bolesti. Ali, ona ne podrazumeva samo pravilnu ishranu i fizičku aktivnost već i redovne kardiološke kontrole kako bi se dobila odgovarajuća terapija i blagovremeno prevenirala dalja ostećenja i komplikacije.

Bolesti srca i krvnih sudova su najčešće bolesti današnjice i glavni su uzročnik smrti širom sveta. I dok je ranije najugroženija grupa ljudi bila između 50. i 60. godine života, danas najčešće oboleva stanovništvo od 40. do 50. godine.

 

Bolesti srca sve više pogađaju mlađu populaciju i kako bi se izbegle iznenadne ,,naprasne’’ smrti potrebno je podići zdravstvenu svest u smislu svrsishodnosti posete kardiologu.

 

 

Kada se treba javiti kardiologu?

 

Kardiološki pregled se preporučuje kako ljudima sa tegobama od strane kardiovaskularnog sistema, tako i mladim ljudima koji se bave sportovima, kako rekreativnog tako i takmičarskog tipa, naročito kada se izlažu intenzivnim fizičkim naporima i treninzima.

 

Tegobe koje se najčešće javljaju i zbog kojih je potrebno obaviti pregled kako bi se postavila pravovremena i tačna dijagnoza su:

 

  • bol u grudima
  • gušenje, stezanje u grudima
  • lupanje, preskakanje srca
  • povišen krvni pritisak
  • glavobolja, vrtoglavica
  • otoci potkolenica
  • zamor, opšta slabost

 

 

Da li je potrebna priprema za kardiološki pregled?

 

Za pregled kod kardiologa nije potrebna nikakva priprema niti se koriste neki invazivni instrumenti. Pregled je bezbolan. Uobičajeno se koriste stetoskop, tenziometar i EKG aparat. 

 

 

Kardiološki pregled

 

Dolazak kod kardiologa podrazumeva razgovor sa pacijentom, uzima se porodična anamneza tj. opterećenosti bolestima srca, detektuju se faktori rizika kao što je prekomerna težina, povišen krvni pritisak, fizička neaktivnost, povišen nivo šećera i masnoća u krvi, stres, pušenje

 

Na osnovu lične i porodične anamneze, pregleda i urađenog EKG-a predlaže se, ukoliko je to potrebno, dopunska dijagnostička procedura: 

 

  • ehokardiografija (ultrazvuk srca)
  • holter EKG
  • holter krvnog pritiska
  • test fizičkog opterećenja 
  • dopler karotidnih arterija vrata

 

Promena načina života  osnova je za smanjenje rizika od nastanka srčanih bolesti. Ali, ona ne podrazumeva samo pravilnu ishranu i fizičku aktivnost već i redovne kardiološke kontrole kako bi se dobila odgovarajuća terapija i blagovremeno prevenirala dalja ostećenja i komplikacije.

Arterijska hipertenzija – povišen krvni pritisak

 

Arterijska hipertenzija označava povećane vrednosti sistolnog (,,gornjeg“)  pritiska 140 mmHg  ili više, ili dijastolnog (“donjeg“) pritiska 90 mmHg ili više.  Arterijska hipertenzija je najznačajniji faktor povećanog kardiovaskularnog rizika za pojavu srčanog udara, srčane smrti ili moždanog udara, koji možemo da kontrolišemo.

 

Regulisanjem krvnog pritiska značajno smanjujemo rizik pojave kardiovaskularnih bolesti.  Najčešće tegobe, koje su povezane sa visokim krvnim pritiskom, su  glavobolja, naročito u potiljačnom delu, osećaj zujanja u ušima i pojačano zamaranje. Pored toga može se javiti i neprijatan osećaj u grudima, u vidu pritiska, spontano krvarenje iz nosa, kao i crvenilo  lica. Visok krvni pritisak ne mora uvek biti praćen tegobama, posebno u situacijama dugotrajno povišenog pritiska, kada može doći do prilagođavanja osobe i „navikavanja“. Zato je neophodno povremeno izmeriti  krvni pritisak.

 

 

Merenje krvnog pritiska

 

Krvni pritisak se može meriti u zdravstvenoj ordinaciji i u kućnim uslovima i mogu se koristiti različiti aparati.

Merenje pritiska u kućnim uslovima olakšava upotreba samomerača, sa digitalnim predstavljanjem izmerenih vrednosti pritiska i pulsa. Pouzdanije merenje se izvodi korišćenjem manžetne, koja se postavlja na nadlakticu. Potrebno je obezbediti odmor u trajanju 5 minuta, pre izvođenja merenja pritiska. Manžetna aparata se postavlja na golu nadlakticu, malo iznad pregiba lakta i treba izbegavati zavrtanje rukava. Ruka se labavo oslanja laktom na sto i merenje treba ponoviti radi provere rezultata. Ukoliko je veći obim nadlaktice, u sklopu povećane telesne težine, za pouzdanije merenje pritiska je potrebno  koristiti širu manžetnu.

 

Izmerene vrednosti krvnog pritiska u kućnim uslovima se mogu nekada razlikovati od onih u ordinaciji. Nije retko da se u ordinaciji mere više vrednosti krvnog pritiska ,,hipertenzija belog mantila”, a nekada se arterijska hipertenzija može dokumentovati samo izvan ambulante, u stresogenim uslovima na poslu ili kod kuće  ,,maskirana“ hipertenzija.

 

 

Preventivne mere i terapija u lečenju hipertenzije

 

U lečenju arterijske hipertenzije je potrebno promeniti loše navike ishrane, izbegavati prekomerno dosoljavanje hrane, ograničiti unos alkohola i regulisati telesnu težinu. Dovoljno je pola sata dnevno odvojiti za pešačenje, ili neku drugu fizičku aktivnost.

 

Medikamentnu terapiju arterijske hipertenzije lekar prilagođava u odnosu na životnu dob i pridružene zdravstvene probleme i od najveće je važnosti da se pacijent  pridržava u što većoj meri, preporuka zdravog načina života i redovnog uzimanja lekova.

Arterijska hipertenzija – povišen krvni pritisak

 

Arterijska hipertenzija označava povećane vrednosti sistolnog (,,gornjeg“)  pritiska 140 mmHg  ili više, ili dijastolnog (“donjeg“) pritiska 90 mmHg ili više.  Arterijska hipertenzija je najznačajniji faktor povećanog kardiovaskularnog rizika za pojavu srčanog udara, srčane smrti ili moždanog udara, koji možemo da kontrolišemo.

 

Regulisanjem krvnog pritiska značajno smanjujemo rizik pojave kardiovaskularnih bolesti.  Najčešće tegobe, koje su povezane sa visokim krvnim pritiskom, su  glavobolja, naročito u potiljačnom delu, osećaj zujanja u ušima i pojačano zamaranje. Pored toga može se javiti i neprijatan osećaj u grudima, u vidu pritiska, spontano krvarenje iz nosa, kao i crvenilo  lica. Visok krvni pritisak ne mora uvek biti praćen tegobama, posebno u situacijama dugotrajno povišenog pritiska, kada može doći do prilagođavanja osobe i „navikavanja“. Zato je neophodno povremeno izmeriti  krvni pritisak.

 

 

Merenje krvnog pritiska

 

Krvni pritisak se može meriti u zdravstvenoj ordinaciji i u kućnim uslovima i mogu se koristiti različiti aparati.

Merenje pritiska u kućnim uslovima olakšava upotreba samomerača, sa digitalnim predstavljanjem izmerenih vrednosti pritiska i pulsa. Pouzdanije merenje se izvodi korišćenjem manžetne, koja se postavlja na nadlakticu. Potrebno je obezbediti odmor u trajanju 5 minuta, pre izvođenja merenja pritiska. Manžetna aparata se postavlja na golu nadlakticu, malo iznad pregiba lakta i treba izbegavati zavrtanje rukava. Ruka se labavo oslanja laktom na sto i merenje treba ponoviti radi provere rezultata. Ukoliko je veći obim nadlaktice, u sklopu povećane telesne težine, za pouzdanije merenje pritiska je potrebno  koristiti širu manžetnu.

 

Izmerene vrednosti krvnog pritiska u kućnim uslovima se mogu nekada razlikovati od onih u ordinaciji. Nije retko da se u ordinaciji mere više vrednosti krvnog pritiska ,,hipertenzija belog mantila”, a nekada se arterijska hipertenzija može dokumentovati samo izvan ambulante, u stresogenim uslovima na poslu ili kod kuće  ,,maskirana“ hipertenzija.

 

 

Preventivne mere i terapija u lečenju hipertenzije

 

U lečenju arterijske hipertenzije je potrebno promeniti loše navike ishrane, izbegavati prekomerno dosoljavanje hrane, ograničiti unos alkohola i regulisati telesnu težinu. Dovoljno je pola sata dnevno odvojiti za pešačenje, ili neku drugu fizičku aktivnost.

 

Medikamentnu terapiju arterijske hipertenzije lekar prilagođava u odnosu na životnu dob i pridružene zdravstvene probleme i od najveće je važnosti da se pacijent  pridržava u što većoj meri, preporuka zdravog načina života i redovnog uzimanja lekova.

24-časovni Holter monitoring krvnog pritiska

 

Nekada je neophodno da se za dobijanje punog uvida u dimenzije problema arterijske hipertenzije uradi 24-časovni Holter monitoring krvnog pritiska – uređaj koji registruje vrednosti krvnog pritiska.

k
Kako se izvodi?

 

  • Manžetna za merenje pritiska se postavlja na nadlakticu, a mali aparat sa baterijama, povezan sa manžetnom, se postavi u torbicu ili se učvrsti na kaiš.
  • Aparat vrši merenja pritiska i srčane frekvencije automatski, u definisanim vremenskim intervalima, u toku dana i noći, najčešće na 15 minuta.
  • Za vreme nošenja aparata su dozvoljene uobičajene aktivnosti. Korisno je da se vodi dnevnik aktivnosti, kao i tegoba, za kasniju analizu i poređenje sa izmerenim vrednostima pritiska.
  • Nakon 24 sata doći ćete u polikliniku Varnava da vratite uređaj i donesete dnevnik aktivnosti i smetnji. Vaš lekar će uporediti vrednosti krvnog pritiska sa tegobama i aktivnostima iz dnevnika i saopštiće vam i objasniti rezultate ispitivanja.

 

Zbog čega se radi?

 

24-časovni profil krvnog pritiska ima značaja za izbor i raspored optimalne medikamentne terapije. Izostanak smanjenja vrednosti krvnog pritiska noću, u toku sna, a posebno povećanje pritiska, u poređenju sa dnevnim vrednostima, pokazali su bolju povezanost sa povećanim rizikom pojave nepovoljnih kardiovaskularnih događaja, u toku kasnijeg perioda.

 

 

Piše: Prof. dr Milan Pavlović, specijalista interne medicine kardiolog
24-časovni Holter monitoring krvnog pritiska

 

Nekada je neophodno da se za dobijanje punog uvida u dimenzije problema arterijske hipertenzije uradi 24-časovni Holter monitoring krvnog pritiska – uređaj koji registruje vrednosti krvnog pritiska.

k
Kako se izvodi?

 

  • Manžetna za merenje pritiska se postavlja na nadlakticu, a mali aparat sa baterijama, povezan sa manžetnom, se postavi u torbicu ili se učvrsti na kaiš.
  • Aparat vrši merenja pritiska i srčane frekvencije automatski, u definisanim vremenskim intervalima, u toku dana i noći, najčešće na 15 minuta.
  • Za vreme nošenja aparata su dozvoljene uobičajene aktivnosti. Korisno je da se vodi dnevnik aktivnosti, kao i tegoba, za kasniju analizu i poređenje sa izmerenim vrednostima pritiska.
  • Nakon 24 sata doći ćete u polikliniku Varnava da vratite uređaj i donesete dnevnik aktivnosti i smetnji. Vaš lekar će uporediti vrednosti krvnog pritiska sa tegobama i aktivnostima iz dnevnika i saopštiće vam i objasniti rezultate ispitivanja.

 

Zbog čega se radi?

 

24-časovni profil krvnog pritiska ima značaja za izbor i raspored optimalne medikamentne terapije. Izostanak smanjenja vrednosti krvnog pritiska noću, u toku sna, a posebno povećanje pritiska, u poređenju sa dnevnim vrednostima, pokazali su bolju povezanost sa povećanim rizikom pojave nepovoljnih kardiovaskularnih događaja, u toku kasnijeg perioda.

 

 

Piše: Prof. dr Milan Pavlović, specijalista interne medicine kardiolog

Naši kardiolozi

specijalista interne medicine kardiolog

prof. dr Milan Pavlović

specijalista interne medicine kardiolog
specijalista interne medicine kardiolog

dr Sonja Šalinger Martinović

specijalista interne medicine kardiolog
specijalista interne medicine kardiolog

dr Danijela Đorđević

specijalista interne medicine kardiolog
specijalista interne medicine kardiolog

dr Goran Damnjanović

specijalista interne medicine kardiolog
specijalista interne medicine

dr Mirko Stojanović

specijalista interne medicine
specijalista interne medicine kardiolog

dr Sanja Jović

specijalista interne medicine kardiolog

Naši kardiolozi

specijalista interne medicine kardiolog

prof. dr Milan Pavlović

specijalista interne medicine kardiolog
specijalista interne medicine kardiolog

dr Sonja Šalinger Martinović

specijalista interne medicine kardiolog
specijalista interne medicine kardiolog

dr Danijela Đorđević

specijalista interne medicine kardiolog
specijalista interne medicine kardiolog

dr Goran Damnjanović

specijalista interne medicine kardiolog
specijalista interne medicine

dr Mirko Stojanović

specijalista interne medicine
specijalista interne medicine kardiolog

dr Sanja Jović

specijalista interne medicine kardiolog
Call Now ButtonPozovite