Neuropsihijatrija

nerve-cell-2213009_1920

Na odeljenju neuropsihijatrije, preglede i razgovore obavljaju eminentni stručnjaci iz ove oblasti, u prijatnoj i komfornoj atmosferi.

 

Osim lečenja mentalnih bolesti, psihijatrija se bavi i psihički zdravim ljudima, koji u nekom teškom životnom trenutku ili kriznoj situaciji mogu imati psihičke tegobe.

 

U poliklinici „Varnava“ možete računati na diskreciju i poverljivost, a zakazivanje se vrši telefonski.

 

Poliklinika za svoje pacijente obezbeđuje:

 

  • NEUROPSIHIJATRIJSKI PREGLED
  • PORODIČNI PREGLED I SAVETOVANJE
  • PROBLEMI ADOLESCENATA
nerve-cell-2213009_1920

Na odeljenju neuropsihijatrije, preglede i razgovore obavljaju eminentni stručnjaci iz ove oblasti, u prijatnoj i komfornoj atmosferi.

 

Osim lečenja mentalnih bolesti, psihijatrija se bavi i psihički zdravim ljudima, koji u nekom teškom životnom trenutku ili kriznoj situaciji mogu imati psihičke tegobe.

 

U poliklinici „Varnava“ možete računati na diskreciju i poverljivost, a zakazivanje se vrši telefonski.

 

Poliklinika za svoje pacijente obezbeđuje:

 

  • NEUROPSIHIJATRIJSKI PREGLED
  • PORODIČNI PREGLED I SAVETOVANJE
  • PROBLEMI ADOLESCENATA
DEMENCIJA

 

Demencija je stečeni poremećaj intelektualnih funkcija. Najčešće je oštećeno pamćenje, govor, apstraktno mišljenje, računanje, prosudjivanje, nastaju promene ličnosti i ponašanja.

 

Kliničku sliku demencije karakterišu:

 

  1. kognitivni poremećaji,
  2. psihijatrijski poremećaji
  3. poremećaji ličnosti.

 

Kognitivni poremećaji se najčešće ogledaju u poremećaju pamćenja. U početku je oštećeno kratkoročno pamćenje (npr. pacijent ne zna šta je doručkovao, sa kim je razgovarao i šta je radio prethodniog dana, ali se uredno seća događaja iz detinjstva i mladosti). Često zaboravlja dogovore, ne može da se seti imena bliskih osoba.  Gube orijentaciju u vremenu, prostoru I prema ličnostima, te u kasnoj fazi bolesti ne znaju ko su, ne prepoznaju ni svoje ukućane i  ne znaju gde se nalaze. Govor postaje oskudnog rečnika, bolesnik ima teškoće u pronalaženju reči. Vremenom govor postaje nerazumljiv i potpuno nestaje. Vidno – prostrana orijentacija je oštećena, zaturaju svoje predmete, često se gube van svoje kuće, ne prepoznaju svoju ulicu, zgradu u kojoj decenijama žive, u sopstvenom stanu,  nakon noćnog odlaska u WC-e nisu u stanju da se vrate u svoju sobu. Tokom vremena ovi poremećaji narušavaju svakodnevne životne i radne aktivnosti

 

Psihijatrijski poremećaji se najčešće ogledaju u vidu depresije, apatije, nesanice, uznemirenosti, straha, sumanutih ideja, najčešće paranoidnog sadržaja (neko ih potkrada, neko hoće da im nanese zlo, da ih ubije, neverstvo supružniak i sl.).

 

Poremećaji ličnosti ponašanja se ispoljavaju u vidu izraženih premorbidnih osobina (npr. škrtost, agresivnost, prikupljanje nepotrebnih predmeta, pa čak i iz kontejnera.)

 

Dijagnoza demencije se postavlja na osnovu:

 

  • anamneze
  • heteroanamneza (podataka dobijenih od porodice i lica koja neguju pacijenta)
  • psiholoških testova – u svakodnevnoj praksi se koriste kratki, orijentacioni i lako primenjljivi testovi:
    1. Mini Mental Status Examination test (MMSE)
    2. Test crtanja sata koji otkrivaju da li postoji kognitivno oštećenje I sugerišu postojanje demencije.
  • neurološkim pregledom akcenat se stavlja na fokalne neurološke ispade, nevoljne pokrete i dezinhibicione znake koji su odraz difuznog oštećenja kore frontalnog dela mozga.
  • Radioloških pregleda (MSCT mozga ili Magnetna rezonanca mozga, koja ukazuje na reduktivne promene).

 

Lečenje demencije obuhvata:

 

  1. Neuroprotektivnu terapiju (primena lekova: vitamina E, vitamina B12, selegilina, inhibitora holinesteraze i memantina).
  2. Simptomatsku terapiju (kod depresivnih pacijenata davanje antidepresiva, kod uznemirenih anksiolitik, a kod dementnih pacijenata sa halucinacijama primena antipsihotičnih lekova).
  3. Nega pacijenta (higijena, redovna ishrana i davanje terapije su od velikog značaja).
DEMENCIJA

 

Demencija je stečeni poremećaj intelektualnih funkcija. Najčešće je oštećeno pamćenje, govor, apstraktno mišljenje, računanje, prosudjivanje, nastaju promene ličnosti i ponašanja.

 

Kliničku sliku demencije karakterišu:

 

  1. kognitivni poremećaji,
  2. psihijatrijski poremećaji
  3. poremećaji ličnosti.

 

Kognitivni poremećaji se najčešće ogledaju u poremećaju pamćenja. U početku je oštećeno kratkoročno pamćenje (npr. pacijent ne zna šta je doručkovao, sa kim je razgovarao i šta je radio prethodniog dana, ali se uredno seća događaja iz detinjstva i mladosti). Često zaboravlja dogovore, ne može da se seti imena bliskih osoba.  Gube orijentaciju u vremenu, prostoru I prema ličnostima, te u kasnoj fazi bolesti ne znaju ko su, ne prepoznaju ni svoje ukućane i  ne znaju gde se nalaze. Govor postaje oskudnog rečnika, bolesnik ima teškoće u pronalaženju reči. Vremenom govor postaje nerazumljiv i potpuno nestaje. Vidno – prostrana orijentacija je oštećena, zaturaju svoje predmete, često se gube van svoje kuće, ne prepoznaju svoju ulicu, zgradu u kojoj decenijama žive, u sopstvenom stanu,  nakon noćnog odlaska u WC-e nisu u stanju da se vrate u svoju sobu. Tokom vremena ovi poremećaji narušavaju svakodnevne životne i radne aktivnosti

 

Psihijatrijski poremećaji se najčešće ogledaju u vidu depresije, apatije, nesanice, uznemirenosti, straha, sumanutih ideja, najčešće paranoidnog sadržaja (neko ih potkrada, neko hoće da im nanese zlo, da ih ubije, neverstvo supružniak i sl.).

 

Poremećaji ličnosti ponašanja se ispoljavaju u vidu izraženih premorbidnih osobina (npr. škrtost, agresivnost, prikupljanje nepotrebnih predmeta, pa čak i iz kontejnera.)

 

Dijagnoza demencije se postavlja na osnovu:

 

  • anamneze
  • heteroanamneza (podataka dobijenih od porodice i lica koja neguju pacijenta)
  • psiholoških testova – u svakodnevnoj praksi se koriste kratki, orijentacioni i lako primenjljivi testovi:
    1. Mini Mental Status Examination test (MMSE)
    2. Test crtanja sata koji otkrivaju da li postoji kognitivno oštećenje I sugerišu postojanje demencije.
  • neurološkim pregledom akcenat se stavlja na fokalne neurološke ispade, nevoljne pokrete i dezinhibicione znake koji su odraz difuznog oštećenja kore frontalnog dela mozga.
  • Radioloških pregleda (MSCT mozga ili Magnetna rezonanca mozga, koja ukazuje na reduktivne promene).

 

Lečenje demencije obuhvata:

 

  1. Neuroprotektivnu terapiju (primena lekova: vitamina E, vitamina B12, selegilina, inhibitora holinesteraze i memantina).
  2. Simptomatsku terapiju (kod depresivnih pacijenata davanje antidepresiva, kod uznemirenih anksiolitik, a kod dementnih pacijenata sa halucinacijama primena antipsihotičnih lekova).
  3. Nega pacijenta (higijena, redovna ishrana i davanje terapije su od velikog značaja).

Naši neuropsihijatri

psihijatar

dr Dušica Ranđelović

psihijatar
neuropsihijatar

dr Radmila Stanković Džinčić

neuropsihijatar
neurolog

dr Biljana Cvetković

neurolog
psihijatar

dr Vesna Tamburić

psihijatar
psihijatar

dr Jelena Matejić

psihijatar
neuropsihijatar

dr Ljubiša Milosavljević

neuropsihijatar
psihijatar

dr Ivana Stojkov

psihijatar
dečji psihijatar

dr Miodrag Stanković

dečji psihijatar
psihijatar

dr Dijana Bašić

psihijatar
psihijatar

dr Gordana Jović

psihijatar

Naši neuropsihijatri

psihijatar

dr Dušica Ranđelović

psihijatar
neuropsihijatar

dr Radmila Stanković Džinčić

neuropsihijatar
neurolog

dr Biljana Cvetković

neurolog
psihijatar

dr Vesna Tamburić

psihijatar
psihijatar

dr Jelena Matejić

psihijatar
neuropsihijatar

dr Ljubiša Milosavljević

neuropsihijatar
psihijatar

dr Ivana Stojkov

psihijatar
dečji psihijatar

dr Miodrag Stanković

dečji psihijatar
psihijatar

dr Dijana Bašić

psihijatar
psihijatar

dr Gordana Jović

psihijatar
Call Now ButtonPozovite