Na odeljenju neuropsihijatrije, preglede i razgovore obavljaju eminentni stručnjaci iz ove oblasti, u prijatnoj i komfornoj atmosferi.

Osim lečenja mentalnih bolesti, psihijatrija se bavi i psihički zdravim ljudima, koji u nekom teškom životnom trenutku ili kriznoj situaciji mogu imati psihičke tegobe.

U poliklinici „Varnava“ možete računati na diskreciju i poverljivost, a zakazivanje se vrši telefonski. Poliklinika za svoje pacijente obezbeđuje:

  • PREGLED NEUROLOGA
  • PREGLED PSIHIJATRA
  • PREGLED DEČIJEG PSIHIJATRA ILI PSIHOLOGA
  • PORODIČNI PREGLED I SAVETOVANJE
  • PSIHIJATRIJSKI PREGLED ADOLESCENATA
  • PSIHOTERAPIJA

Neuropsihijatrija

Pregled neurologa 4.500
Kontrolni pregled neurologa u periodu do 14 dana 2.500
Neuropsihijatrijski pregled 4.500
Nutro.PRG.SA. SA KOG.SKR 7.000
MMSE - Mini Mental Test 3.000
Neuropsihološko testiranje 8.000
Dečija psihoterapija 4.500
Pregled psihijatra 4.500
Kontrola dečijeg psihijatra 3.000
Bihejvioralna procena i neurološki pregled 5.000
Kognitivni skrining 4.000
Sistemska porodična psihoterapija 5.000
Kliničko psihološko testiranje dece 6.000
Kliničko psihološko testiranje adolescenata i odraslih 8.000
Psihološko savetovanje 4.000
Kućna poseta neuropsihijatra 7.000
Kućna poseta sestre 1.400
Ordiniranje intravenske 1.500
Ordiniranje subku. 500

DEMENCIJA

Demencija je stečeni poremećaj intelektualnih funkcija. Najčešće je oštećeno pamćenje, govor, apstraktno mišljenje, računanje, prosudjivanje, nastaju promene ličnosti i ponašanja.

Kliničku sliku demencije karakterišu: kognitivni poremećaji, psihijatrijski poremećaji poremećaji ličnosti. Kognitivni poremećaji se najčešće ogledaju u poremećaju pamćenja. U početku je oštećeno kratkoročno pamćenje (npr. pacijent ne zna šta je doručkovao, sa kim je razgovarao i šta je radio prethodniog dana, ali se uredno seća događaja iz detinjstva i mladosti). Često zaboravlja dogovore, ne može da se seti imena bliskih osoba. Gube orijentaciju u vremenu, prostoru I prema ličnostima, te u kasnoj fazi bolesti ne znaju ko su, ne prepoznaju ni svoje ukućane i ne znaju gde se nalaze.
Govor postaje oskudnog rečnika, bolesnik ima teškoće u pronalaženju reči. Vremenom govor postaje nerazumljiv i potpuno nestaje. Vidno – prostrana orijentacija je oštećena, zaturaju svoje predmete, često se gube van svoje kuće, ne prepoznaju svoju ulicu, zgradu u kojoj decenijama žive, u sopstvenom stanu, nakon noćnog odlaska u WC-e nisu u stanju da se vrate u svoju sobu. Tokom vremena ovi poremećaji narušavaju svakodnevne životne i radne aktivnosti

Psihijatrijski poremećaji se najčešće ogledaju u vidu depresije, apatije, nesanice, uznemirenosti, straha, sumanutih ideja, najčešće paranoidnog sadržaja (neko ih potkrada, neko hoće da im nanese zlo, da ih ubije, neverstvo supružniak i sl.).

Poremećaji ličnosti ponašanja se ispoljavaju u vidu izraženih premorbidnih osobina (npr. škrtost, agresivnost, prikupljanje nepotrebnih predmeta, pa čak i iz kontejnera.)

Dijagnoza demencije se postavlja na osnovu:

  • anamneze
  • heteroanamneza (podataka dobijenih od porodice i lica koja neguju pacijenta)
  • psiholoških testova – u svakodnevnoj praksi se koriste kratki, orijentacioni i lako primenjljivi testovi:
    1. Mini Mental Status Examination test (MMSE)
    2. Test crtanja sata koji otkrivaju da li postoji kognitivno oštećenje I sugerišu postojanje demencije.
  • neurološkim pregledom akcenat se stavlja na fokalne neurološke ispade, nevoljne pokrete i dezinhibicione znake koji su odraz difuznog oštećenja kore frontalnog dela mozga.
  • Radioloških pregleda (MSCT mozga ili Magnetna rezonanca mozga, koja ukazuje na reduktivne promene).

Lečenje demencije obuhvata:

  1. Neuroprotektivnu terapiju (primena lekova: vitamina E, vitamina B12, selegilina, inhibitora holinesteraze i memantina).
  2. Simptomatsku terapiju (kod depresivnih pacijenata davanje antidepresiva, kod uznemirenih anksiolitik, a kod dementnih pacijenata sa halucinacijama primena antipsihotičnih lekova).
  3. Nega pacijenta (higijena, redovna ishrana i davanje terapije su od velikog značaja).
Naš tim