MORBILI KOD ODRASLIH - ISTINE I ZABLUDE (dr Dejan Hristov)

            Morbilli ante portas!
            S obzirom da epidemija malih boginja ne jenjava, sve češće imamo pitanja odraslih pacijenata koji sumnjaju na male boginje. Na neke od mnogobrojnih zabluda vezanih za morbile odgovara naš lekar opšte prakse, dr Dejan Hristov.
            (Obavezno se konsultujte sa vašim lekarom, ukoliko imate nedoumice; nekih pitanja se nismo dotakli, jer se već dovoljno obrađuju u medijima i može o njima da se pročita i na drugim mestima).
 
            Tvrdnja 1: "MORBILI NISU STRAŠNE, PA NE BI SE ZVALE TAKO BEZAZLENO - MALE BOGINJE!"
            Ako stavim prefiks "malo" ispred zapaljenja pluća, to neće značiti da je manje opasno. Morbilli virus je jedan od najkontagioznijih patogena na planeti, tj. infekcija se najlakše prenosi. Ako budu u istoj sobi sa zaraženim pacijentom, 9 od 10 pacijenata koji nemaju imunitet na male boginje će se razboleti.
            Nažalost, zbog malog obuhvata vakcinisanosti ponovo imamo priliku da se susretnemo sa ovom bolešću, a iz ličnog iskustva sa obolelim pacijentima mogu vam reći da klinička slika malih boginja nije uopšte bezazlena. Oboleli zaista loše izgledaju da se narodski izrazim, njihovo opšte stanje je teško. Pored komplikacija koje se javljaju, već imamo i dva slučaja na nivou Srbije koja su se smrtno završila.
 
            Tvrdnja 2: "MAJKA MI JE REKLA, JA SAM PRELEŽAO MALE BOGINJE KAO MALI, NIŠTA STRAŠNO. ČAK SU NAS VODILI KOD DRUGE DECE KOJE IMAJU BOGINJE DA SE ZARAZIMO, DA IZGRADIMO IMUNITET."
            Da se razumemo, to što ste "preležali" kao dete svakako nisu morbili. Prvo, da je vaša majka zaista videla dete koje ima male boginje, bežala bi glavom bez obzira sa vama u naručju, umesto da u stilu dr Mengelea ispija kaficu sa komšikom dok čeka da joj se dete zarazi. Drugo, bila je dobra pokrivenost vakcinacijom pa su se slučajevi javljali sporadično, vrlo retko. Verovatno da je to bila varičela ili neki drugi osip...
            Šalu na stranu, klinička slika malih boginja je, ponavljam, teška, sa visokom temperaturom i preko 40 stepeni Celzijusa, konjuktivitisom, izraženom malaksalošću, kašljem - izgled lica je toliko karakterističan da čak ima i posebno ime - facies morbillosa (plačna maska). Tako da ne, najverovatnije da niste preležali morbile, već dijagnoza ranije nije bila tačna. Verovatno je došlo do zamene malih boginja sa rubelom (crvenkom), rozeolom (tzv. trodnevna groznica) ili reakcijom na lekove. Takva stanja obično dobijaju pogrešnu dijagnozu malih boginja.
 
            Tvrdnja 3: KOLIKO TO VRSTA BOGINJA POSTOJE?
            Variolu veru (velike boginje, eng. Smallpox) kao najozbiljniju i najtežu vrstu boginja smo iskorenili, upravo zahvaljujući vakcinaciji. Sada bi imali još jednu vrstu manje da nije bilo antivakcinalnog lobija, jer je plan Svetske Zdravstvene Organizacije bio da se i male boginje do 2010. godine u Evropi iskorene primenom vakcine. Ipak, sada se taj datum stalno pomera pa, kao što smo svedoci, i dalje postoje tri vrste boginja - male boginje (Morbilli, eng. measles, rubeola), crvenka (Rubella) i ovčije boginje (Varicella, eng. Chickenpox).
 
            Tvrdnja 4: "RUBELA" I "RUBEOLA" SU ISTE STVARI
            Odlično, da i to raščistimo. "Rubela" se često meša sa "Rubeolom". Rubeola je alternativni naziv za male boginje (odnosno Morbilli, eng. measles) u zemljama gde se govori engleski. Zabunu su napravili mlađi lekari koji čitaju strane knjige.
            U nekim evropskim zemljama, poput Španije i Srbije, rubela i rubeola su vremenom postali sinonimi, pa rubeola nije drugi naziv za male boginje, već za “crvenku”, tj rubelu (neki ih zovu i Nemačke boginje). S obzirom da crvenku izaziva RUBELLA virus, moje skromno mišljenje je da je bolje da je zovemo Rubela, da se ne bi zbunjivali kada negde pročitamo da je rubeola, zapravo, isto što i male boginje.
 
            Tvrdnja 5: "ZNAČI, SAD MORAM DA VAKCINIŠEM I DETE, DA SE NE ZARAZI. A ŠTA ĆEMO SA MMR-OM I AUTIZMOM..."
            Uh. Ovako. Zemlja nije ravna. Urin se ne pije kao lek. I ne, MMR vakcina ne izaziva autizam. Sledeće pitanje.
 
            Tvrdnja 6: "DOBRO, JA SAM VAKCINISAN KAO MALI. ALI NISAM SIGURAN DA SAM PRIMIO I DRUGU DOZU, TJ. REVAKCINACIJU"
            Vremenom se ispostavilo da jedna doza vakcine (najčešće se daje nakon navršene 1. godine života) nije dovoljna, tj. ne ostavlja efikasni i trajni imunitet, već da titar antitela nakon desetak godina počinje da pada. Sada je stav i praksa da se obavezno daje i druga, tzv. buster doza vakcine u 6. godini života i tada govorimo o višedecenijskoj zaštiti.
            Vakcinacija protiv morbila je u Srbiji obavezna od 1971, ali tek od 1996. je uvedena revakcinacija. Ipak, pošto se tada davala kod starije dece, u petom tj. šestom razredu osnovne škole, generacija 83. i stariji su primili revakcinu. Sa kojom uspešnošću je izvršena revakcinacija tada i u kom procentu, to ne možemo da tvrdimo sa sigurnošću. Neki epidemiolozi podsećaju da devedesetih godina prošlog veka nismo imali dovoljno vakcina zbog sankcija.
            Od 1999. godine je uvedena praksa davanja revakcine pred polazak u školu. Pošto nemamo precizne podatke o vakcinalnom statusu svih odraslih, treba smatrati da su generacije 1971. i stariji primili samo jednu dozu vakcine, te da su u većem riziku da se razbole od malih boginja, a generacije nakon 1983. su u većini slučajeva primili i revakcinu, ali ne može se tvrditi sa sigurnošću da svi imaju razvijen doživotni imunitet na ovu bolest.
 
            Tvrdnja 7: "HOĆU DA PRIVATNO URADIM ANTITELA NA MORBILE, DA PROVERIM DA LI SAM BOLESTAN"
            Prvo, interpretacija nalaza je komplikovana i treba je ostaviti lekarima koji se ovom bolešću bave. Napr. IgM antitela služe kao marker primarne infekcije. Međutim, potrebno im je nekoliko dana da se razviju, pa nalaz IgM antitela na virus morbila u do 30% slučajeva može da bude negativan i 3 dana nakon pojave ospe, što ne isključuje dijagnozu kada je proglašena epidemija i ustanovljen put prenosa kod pacijenta. Takođe, pozitivan nalaz antitela, sam po sebi, nije dovoljan da se postavi dijagnoza, već je potrebno razmatrati ga u kontekstu odgovarajuće kliničke slike. Treba imati na umu da IgG antitela, iako predstavljaju tzv. kasni odgovor, ukoliko su 4x i više uvećana, govore u prilog tome da pacijent ima morbile.
            Dakle, sve su ovo razlozi da se prvo javite lekaru, a on će na osnovu odgovarajuće kliničke slike i nalaza da postavi dijagnozu, i svakako nadležnoj epidemiološkoj službi prijavi sumnju na morbile. Oni će vas onda kontaktirati i uzeti uzorak krvi za imunološku potvrdu.
            Pošto je proglašena epidemija, potrebna je potvrda Instituta "Torlak", tako da nemojte ništa raditi na svoju ruku.
 
            Tvrdnja 8: "MISLIM DA IMAM MORBILE, LOŠE MI JE. NE ZNAM GDE DA SE JAVIM..."
            Ako ste se već obratili svom lekaru (makar i telefonski) sa sumnjom na male boginje, ili imate osip koji liči na morbile, najbolje je da se javite sa uputom direktno Klinici za infektivne bolesti. Tamo će proceniti da li klinička slika zahteva hospitalizaciju, ili ćete biti pušteni na kućno lečenje, ali će vas svakako pratiti zbog mogućih komplikacija.
 
            Tvrdnja 9: "NEMAM OSPU, ZNAČI DA NISAM ZARAZAN"
            Netačno. Ne znači da je sada svaki osip od morbila, ali nije ni svako bez ospe bezbedan. Kaže se da je pacijent zarazan 4 dana pre i 4 dana posle pojave ospe. Problem je što pre pojave ospe klinička slika može da liči na prehladu, grip ili bilo koje drugo stanje gde se javlja povišena temperatura, curenje iz nosa, kiijanje, kašalj... Nešto što može da pomogne je nalaz tzv. Koplikovih mrlja u usnoj duplji, na sluzokoži obraza, koje liče na "griz rasut po zacrveneloj sluzokoži" (da ne bi zamišljali, imate slike na internetu). Koplikove mrlje se javljaju 1-2 dana pre ospe.
 
            ŽELITE LI NEŠTO DA DODATE?
            Puno toga, ali zadržaću se na ovome... Nešto o čemu malo u javnosti govorimo su i druge dve bolesti, pored Morbila, koje "pokriva" vakcina MMR - Rubela (crvenka) i zauške (Mumps). Iako je klinička slika rubele najčešće bezazlena i najčešće prolazi bez komplikacija, potencijalna je opasnost za trudnice koje nisu vakcinisane ili nemaju odgovarajuću imunološku  zaštitu. Virus Rubella izaziva mutacije na plodu, naročito u prvom trimestru, pa dolazi do spontanih pobačaja, ili se često deca rađaju sa urođenim deformacijama. Zauške kao komplikaciju ostavljaju sterilitet kod muške dece, bez ikakvih simptoma na urogenitalnom traktu, ali i kod žena, doduše, u mnogo manjem procentu.
            Upotrebom MMR vakcine, dakle, sprečićemo i ove bolesti i njihove posledice, a ako bude pameti, uskoro ćemo ih i iskoreniti, zajedno sa morbilima.