"KAKO SE BORITI SA NESANICOM, I PROTIV NJE?" - dr Dejan Hristov

Poremećaji spavanja spadaju među najrasprostranjenije zdravstvene probleme modernog doba. Savremen način života i moderne tekovine civilizacije (stres, nedostatak vremena, buka, mobilni telefoni, wi-fi ruteri i internet, duži radni dani i nedelje...)  je doprineo da se simptomi nesanice danas javljaju kod 33% do 50% odrasle populacije. Insomnia (bez sna, lat.) ili nesanica se definiše kao subjektivna percepcija otežanog otpočinjanja ili trajanja spavanja, ili njegove konsolidacije, ili loš kvalitet spavanja, koji se javlja uprkos postojanju adekvatnih uslova za spavanje, a koji rezultiraju nekim od dnevnih poremećaja: zamor, iscrpljenost, poremećaj pažnje, koncentracije, poremećaj raspoloženja, dnevna pospanost, smanjenje motivacije i energije, tenzija, glavobolje...

Odlike „dobrog sna“ su:

  •    uspavljivanje za manje od 30 minuta
  •    trajanje spavanja 6-8 sati
  •    manje od 3 kratka buđenja tokom noći
  •    osećaj odmornosti i osveženosti na buđenju.

Ukoliko se nesanice često javljaju (najmanje tri puta nedeljno u poslednjih mesec dana), potrebno je da se obratite lekaru, kako bi se pronašao i eventualno otklonio uzrok. Najčešća greška je jednostavno propisivanje i upotreba lekova, bez traganja za uzrokom nesanice, koji mogu da budu brojni: putovanja, stres, problemi  sa mentalnim zdravljem (kod više od 50% slučajeva – neprepoznata depresija, anksioznost, alkoholizam...), upotreba nekih lekova i supstanci, kao i razna medicinska stanja i bolesti.

Opšte terapijske mere se odnose na brojne savete i postupke iz domena tzv. higijene spavanja. Evo nekoliko praktičnih saveta:

  •     obezbedite odgovarajuće uslove za spavanje; udoban ležaj, bez buke i ekstremno niskih ili visokih temperatura u sobi
  •     ne idite u krevet dok se ne osetite pospanim; nemojte da samo ležite u krevetu ukoliko niste pospani
  •     izbegavajte dnevne „dremke“
  •     ustanovite rutinu - odlazak u krevet i ustajanje u isto vreme, bez obzira koliko ste spavali
  •     „spavaća“ soba treba da bude upravo to – nemojte u njoj gledati TV, čitati, jesti ili raditi (ukoliko uslovi dozvoljavaju, odredite sobu samo za spavanje)
  •      manje kofeina, nikotina, bez alkohola (jedna od najčešćih zabluda je da unošenje alkohola pomaže snu)
  •      topla kupka i/ili čaša toplog mleka pred spavanje se preporučuje
  •      redovno vežbajte preko dana, ali bez preteranih fizičkih napora u kasnim satima (seksualna aktivnost je preporučljiva)
  •      naučite neku od metoda relaksacije (joga, vežbe disanja...)

Najveći problem sa kojim se lekari susreću u praksi je samomedikacija i nekritična primena „lekova za smirenje“, ili „za spavanje“ kako pacijenti vole da kažu, najčešće Bensedina i Bromazepama. Oni se neopravdano široko propisuju kod svake simptomatologije koja je u vezi sa stresom ili blažim telesnim tegobama, po modelu „bolje zadovoljan zombi, nego nezadovoljan pacijent“. Ipak, poznata je činjenica da se kod lekova iz grupe benzodiazepina može javiti zavisnost kod duže primene, kao i samovoljno povećanje doze radi dobijanja istog, željenog efekta.

Preporuke iz Oksfordovog priručnika za opštu praksu su da „benzodijazepini mogu biti propisani kod nesanice samo ako je ona teška, onesposobljava za normalan život ili ako je pacijent pod ekstremnim stresom“.  Sa tim treba računati, i trajanje terapije treba ograničiti na kratke kure od nekoliko nedelja, ukoliko postoji medicinska indikacija. Najlakše je zapamtiti da treba dati „najmanju efektivnu dozu u najkraćem periodu“.

Identifikovanje uzroka nesanice, procena kao i određivanje pristupa lečenja i terapijskih modela ume da bude komplikovan i zahtevan proces, i najbolje ga je prepustiti stručnom licu. Na putu do izlečenja ovog poremećaja preporučuje se tesna saradnja lekara opšte prakse sa  psihijatrima, radi dobijanja najboljih rezultata za pacijenta.

 

Dr Dejan Hristov, lekar opšte prakse